Standard (EADGBE)
Intro
Ako mi bar jos jednom vetar
ime tvoje izgovori,
poći ću po prvom putu
koji mi se otvori.
Neka me prvi koji hoće
kao lutku navije,
sreća je slepa
ona samo prati tvrdoglavije.
Hiljadu i dvesta milja ivi odavde,
i jo hiljadu i dvesta da te ne vrate.
Hiljadu i dvesta dana ivi ako sme,
i jo jednu noć ti dajem da se pokaje.
Upaću u bilo čije ruke prema meni to se pruaju,
nek ne znaju moju krv da smire i da me razoruaju.
Nije vano svi su bolji, sve ih do jutra zaboravljam,
ne smeta mi sve su prave sve su dobre da ih ostavljam.
Hiljadu i dvesta milja ivi odavde,
i jo hiljadu i dvesta da te ne vrate.
Hiljadu i dvesta dana ivi ako sme,
i jo jednu noć ti dajem da se pokaje.