Standard (EADGBE)

Intro

Ako mi bar jos jednom vetar

ime tvoje izgovori,

poći ću po prvom putu

koji mi se otvori.

Neka me prvi koji hoće

kao lutku navije,

sreća je slepa

 ona samo prati tvrdoglavije.

Hiljadu i dvesta milja živi odavde,

i još hiljadu i dvesta da te ne vrate.

Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš,

i još jednu noć ti dajem da se pokaješ.

Upašću u bilo čije ruke prema meni što se pružaju,

nek ne znaju moju krv da smire i da me razoružaju.

Nije važno svi su bolji, sve ih do jutra zaboravljam,

ne smeta mi sve su prave sve su dobre da ih ostavljam.

Hiljadu i dvesta milja živi odavde,

i još hiljadu i dvesta da te ne vrate.

Hiljadu i dvesta dana živi ako smeš,

i još jednu noć ti dajem da se pokaješ.