Standard (EADGBE)
Intro
Osvanuo je dan predodredjen za poraz
pazljivo isplaniran pod perom sudbine.
Vec dugo nema starog da me ustine za obraz
i da kaze "glavu gore, bice bolje, sine"
Povuko sam dim uz jos jedno "sta se moze"
i pomislio "Boze, kakav divan dan"
uz kiseo osmeh sanjao sam leto,
po prozorima slikao je januar
Stari se hrast zakleo u kisu
da nista slicno tome nije video:
neko je ukrao san, ugasio dan
a ja sam sedeo pod njim i pevao.
Izmedju neba i tla nemo se rodila duga,
valjda uplasena portretom pobednika
gorak ukus pod jezikom se zove tuga
a ja pevam jos jace, pevam u inat