Standard (EADGBE)
Intro
Slusaj ovu etidu sa izlizane matrice zivota mog
Akvarel klasike nevesto uramljen urbanim zakonom
Ne trazim skupog producenta da od mene stvori genijalnog dirigenta
Krojaca sudbine,lucidne uloge uvek odbijem.
U ovom orkestru limenih truba do korozije promuklih i pospanih
Ja samo zelim da sam stidljiva tuba koja ponekad progovori
A to je sad,o muci me glad za megafonom jakim 200 hiljada vati
Nek stanu vozovi,nek puknu prozori
Dosta sam cutao,bre,nek popuca sve!
Ja hocu da govorim!
Ja hocu da govorim!
Dvogled za svet,preko ramena let pogledu se oteo
A tamo detinjstvo,da li jesmo il nismo generacija za preokret?
Crnih barjaka mars putem promena bac negde ispred cilja zastao
Pominju zapadna vrata..pre bi raku zirafa poklonila svoj divlji cvet.
Ma dajte mikrofon,pa nek popuca sve
Ja bar ne brinem ni zbog kakve etike
Da cutim ko zid dok me nagriza stid
Ja sam lajavi pas,meni se jebe za vas!
Ja hocu da govorim!